„Zanima me samo besmislica, samo ono što bukvalno nema nikakvog smisla. Zanima me isključivo ružna strana života. Herojstvo, patos, neustrašivost, čojstvo, higijena,moral, patetika i hazard – mrski su mi i kao reči i kao osećanja.
Ali potpuno razumem i uvažavam: zanos i ushićeњe, nadahnuće i očaj, strast i uzdržanost, raspusnost i čednost, tugu i nesreću, radost i smeh.“
Danil Harms, 31. октобра 1937.
Jedan Englez nikako nije mogao da se seti kako se ta ptica zove.
– To je – kaжe – kreшtalica. Ah, ne, nije kreшtalica, nego kreшtavica. Ili ne, nije kreшtavica, nego kriчiliчica. Ma bez veze! Nije kriчiliчica nego krekac. Ama ne krekac, nego krekatekurica.
Hoћete li da vam ispriчam priчu o toj kreшtalici? To jest, ne kreшtalici, nego kreшtavici. Ili ne, ne o kreшtavici, nego o kriчiliчici. Ma bez veze. Ne o kriчiliчici, nego krekcu. Ama ne o krekcu, nego o krekatekurici. Uh, nije to. Kukureшtalici? Ne, nije kukureшtalica. Da nije kukurikaчa? Ne, nije ni to.
Zaboravio sam kako se zove ta ptica. A da nisam zaboravio, ispriчao bih vam priчu o toj kukirikireшtalici.
Danil Harms
