Džan

Роман Џан (1936), настао је након боравка Андреја Платонова 1935. године у Централној Азији (Туркменистан). Реч „џан“ значи исто што и „зен“ на јапанском; овде је то назив народа који ишчезава и значи „душа која тражи срећу“. Ова мистична прича о месији нашег доба који спасава свој народ из пусти-ње један је од бисера руске књижевности XX века. Уз књигу Повратак (ЛОМ, 2022), Џан је права полазна тачка за читање великог руског писца. „. . . Зар ће и његов народ Џан ускоро лећи негде у близини, и зар ће га ветар покрити земљом, зар неће бити сећања само због тога што није успео да сагради нешто од камена или гвожђа, што није измислио вечну лепоту. . . . . . Јер његов народ је највећа сиротиња на свету: изгубио је своје тело у беди пустиње, одбачен је од сврхе живота и лишио се свести и воље, зато што се његова жеља никад није остварила. . . . . . Чагатајеву се чинило да би и читаво човечанство, кад би сада било пред њим, исто тако гледало у њега, с очекивањем и спремно да се превари у надама, да поднесе обману и поново почне да се бави разноврсним неизбежним животом. Осмехнуо се, знао је да су туга и патња само привид и сан, њих може разорити чак и Ајдим, својом дечјом снагом; у срцу и у свету куца, као у кавезу, неослобођена, неискушана срећа, и сваки човек осећа њену моћ, али је осећа само као бол, зато што је деловање среће сажето и унакажено у скучености, као срце у скелету. Ускоро ће он променити судбину свог народа. . .“ АНДРEJ ПЛАТОНОВ 1899 – 1951 Један од највећих писаца совјетске Русије, којег је режим на најсуровији начин уништио, као и Булга-кова, Хармса, Шаламова, и све велике писце који су у њој живели и умрли. Али они су сведочили о том времену и њихово дело је бесмртно. Платонов је изузетна појава у модерној књижевности, уметник врло самосвојне поетике, што чини да свет видимо на сасвим нов начин. Јосиф Бродски је за Платонова рекао да је најнеобичнији писац који је икад ходао светом.