Jedan od najvećih japanskih pisaca, Ueda Akinari (1734-1809), rodio se u Sonezaki, ozloglašenom kvartu Osake. Majka mu je bila kurtizana, i ostavila ga je na ulici kad je imao 4 godine. Nikada nije saznao ko mu je otac. Usvojio ga je neki trgovac. Od malena je zavoleo knjige. U početku je pisao haiku poeziju, a negde oko svoje 30. godine zamislio je i napisao svoje remek-delo „Priče kiše i meseca“ (Ugetsu monogatari), prožeto duhom zen-budizma. Knjiga je objavljena tek 1776, i od tada je najčitanije delo klasične japanske književnosti.
Ova zbirka od devet priča o natprirodnom pisana je nenadmašnim stilom, i, šire gledano, najbolja je knjiga fantastičnih priča u svetskoj literaturi.
Uz već objavljene „Zapise pred san“ Sei Šonagon, „Priče kiše i meseca“ savršen su uvod u svet japanske književnosti.
