Kapetanova kći

Aleksandar Sergejevič Puškin (1799-1937) otac je ruskog književnog jezika i velike ruske književnosti. Na njemu su učili Gogolj, Dostojevski, Tolstoj, Turgenjev, Čehov i drugi veliki ruski pisci DžIDž i DžDž veka. U tom blistavom sazvežđu, Puškinov stvaralački genije izdvaja se svojom širinom, lepotom i snagom, vanrednim osećanjem umetničke mere i istine. Progresivan, humani duh njegovog dela ostavio je neizbrisiv otisak na dalji tok ruske kulture i umetnost pisane reči. Puškin je, po rečima Dostojevskog: „Vanredna i možda jedinstvena pojava ruskog duha, ruski čovek u svom razvoju u kojem će se pojaviti, možda, kroz dvesta godina“. Uz roman-poemu „Evgenije Onjegin“, Puškinovo najčuvenije i poslednje delo je Kapetanova kći. Samo tri meseca nakon završetka romana, Puškin je ubijen u dvoboju. I posle 180 godina Kapetanova kći čita se kao da je danas pisana. Neprevaziđen Puškinov stil i živo pripovedanje, uz galeriju nezaboravnih likova, čine ovo delo jednim od najboljih romana u svetskoj literaturi i sastavnim delom školskih lektira širom sveta.