Овај мали избор из великог дела Андреја Платонова, уз већ објављени роман Џан, само је покушај да се овај изузетни писац приближи онима који га још нису читали. Реч је о три новеле Платонова: Тајанствени човек (1927), Река Потудањ (1937) и Повратак (1946), које су у самом врху његовог стваралаштва.
„. . . Држећи се за руке, двоје деце још је трчало путем према надвожњаку. У исти мах је обоје пало, устало и поново потрчало. Веће подиже слободну руку и, окренувши се лицем према возу и према Иванову, поче да маше руком као да дозива неког да се врати. Тад обоје поново падоше на земљу. Иванов виде да је једна нога већег детета у ваљенци, а друга у каљачи – зато је тако често и падало. Иванов затвори очи не желећи да види и осећа бол деце која су пала, деце која су малаксавала, а онда и сам осети како му кључа у грудима, као да је срце, запретано и измучено у његовом телу, лупало дуго и узалудно читавог његовог живота, и тек се сада докопало слободе, преплавивши читаво његово биће топлином и ганутошћу. Наједном, спознао је све што је знао и пре, али много тачније и стварније. Пре је осећао живот кроз преграду самољубља и личног интереса, а сада га се изненада дотакао обнаженог срца. . . .“
Повратак
