Zapisi iz mrtvog doma

„И колико је ту младости узалуд сахрањено, међу тим зидовима, колико је ту великих снага узалуд пропало! Треба све рећи: људи у тамници били су необични људи. Можда су то баш најдаровитији, најјачи људи у целом нашем народу. Али узалуд су пропале те силне снаге, нестале су неприродно, неправедно, неповратно. . . “ „. . .О обали Иртиша говорим тако често, јер се једино одатле видео свет Божји, чиста, јасна даљина, слободна ненасељена степа, која је, онако празна и пуста, необично утицала на мене. Само на обали могао си леђима да се окренеш према тврђави и не гледаш је. . . На обали је човек могао на све да заборави: гледаш неизмерно и пусто пространство као што затвореник кроз прозор своје тамнице гледа у слободу. Све сам волео на тој обали: и сјајно врело сунце на безданом плавом небу, и песму Киргиза из даљине, са њихове обале. Дуго тако гледаш, и једва најзад уочиш неку бедну чађаву јурту неког бајгуша, видиш и дим из ње, и Киргискињу која се нешто мота око своја два овна. Све је јадно, оскудно, дивље, али слободно. Угледаш неку птицу у плавом и провидном ваздуху, и дуго, упорно пратиш њен лет: ено, сад је плашљиво залепршала над водом, ено, нестаје у плаветнилу, ено је опет, једва се види, као нека треперава тачка. . . Па чак и убоги кржљави цветић, који сам у рано пролеће открио у пукотини камените обале, и на њему се моја пажња некако болећиво задржала. Целе те прве године на робији туга ме је неиздрживо мучила и загорчавала ми дане. . . “ „Окови су пали. Подигао сам их. . . Хтео сам да их задржим у руци, да их последњи пут погледам. Као да се чудим што су до малочас били на мојим ногама. – Па збогом! Збогом! – говорили су затвореници одсечним, опорим, али ипак због нечег задовољним гласом. Да, збогом! Слобода, нови живот, васкрсење из мртвих! Чудесног ли тренутка!. . . “ Записи из мртвог дома аутор илустрације на корицама Фjодор МихаJлович ДостоJевски (1821 – 1881) Један од највећих руских писаца и визионара, неизмерно је утицао на развој модерне светске књижевности. Хамсун, Кафка, Селин, Фанте, Буковски, Бора Станковић, Томас Бернхард, само су неки од писаца којима је Достојевски био узор. У пролеће 1849. године, Достојевски је због сарадње са кружоком Петрашевског ухапшен и осуђен на смрт, да би пред само погубљење био помилован и прогнан. Након изласка са робије, Достојевски је морао да проведе још пуних шест година у прогонству, и тек крајем 1859. године вратио се у Петроград, где је написао Записе из мртвог дома, причу о свом боравку у тамници.